UTISCI ČITALACA
„Iskušenik“ Bogdan Maksimović

Sava Anđelković, profesor univerziteta, Sorbona, Pariz

          Stvarno sam uživao u svakoj sranici „Iskušenika“. Čita se kao dobra priča, ispričana umećem pisca koji zna da zadrži pažnju i zaintriguje čitaoca kako ne bi prekinuo proces čitanja. Bravo!

          Mislim da je sada pravo vreme za jedan takav roman, jer su se Srbi okrenuli Bogu i crkvi, često zaboravljajući prave osnove hrišćanstva i slepo tumaraju po tom duhovnom prostoru. Ovaj „povratak“ Bogu, usledio je kod naših ljudi, (kao kod tvog junaka – posle (nevoljnog) ubistva -), nakon mnogih zala koja su izazvana ratom i politikom. Verujem da bi ga mnogi rado čitali i prepoznavali se u takvom junaku.

          To je pravi roman, sa dobro komponovanom hronologijom; poglavlja se nižu sasvim prirodno (mozda malo predvidljivo, tačnije idealno, kada se radi o pozitivnim stvarima; srećom tu su prepreke, koje podsećaju čitaoca da sve neće biti onako kako bi on hteo).

          Dopada mi se kako pišeš, jednostavno, tačno, lakonski, bez ijedne suvišne misli i rečenice, a uspevaš da izmamiš osećanja (nekad i suzu). Postoji fina ravnoteza (i veza) snova i dogadjaja.

          Ono što može da se zameri je crno-bela karakterizacija likova. Ali na opštoj ravni, nepostojanje „sivih“ likova je opravdana pričom koju nam saopštavaš. Mislim da si prebzo završio roman. Kao da nedostaje jedno poglavlje, ili mi se čini jer sam bio željan još priče. Možda si insistirao na naglom iskušenikovom padu u „realnom zivotu“; priznajem da ne volim što se tako završava, kada nam je potrebna priča koja ce nam uliti malo nade u (ne)verničke živote. On koji je postao vernik, kažnjen je najvećom kaznom (po meni) za jednog vernika – proglasen je sektašem (pored svega ostalog); mada se to može opravdati njegovim osnovnim grehom).

          Nisam rekao da mi se dopada tvoje prikazivanje mračnih strana čoveka, isto koliko i negovih vrlina; nasao si finu meru u tome. Roman zaslužuje da ga i mnogi drugi pročitaju.

Žarko Radaković, književnik, Keln

Preporučujem i Maksovu knjigu “Iskušenik”, izuzetno delo, jednu od najdirljivijih, najsnažnijih, i najnežnijih knjiga godine!

Duško Milošević, arhitekta, slikar i pisac, Beograd

          I rekoše na promociji da je teška knjiga.

          I sam se uverih u to posle prvog iskaza, sazdanog kao priča.

          Čak sam se i zapitao da li je pametno da je čitam uveče pred spavanje, zabrinut za kvalitet svog sna. Ipak, hrabro sam ušao u to. I evo, pročitah je.

          Tačno, teška je, i to mnogo, ali teška je zato što je potpuno istinita. Jer je istinito prikazala čitav spektar srpskih osobina. Moguće je, i nekog drugog naroda, ali ovaj moj poznajem, nadam se, bolje. Ponašanja raznog, od bahatog, primitivnog, agresivnog, uništavajućeg i samouništavajućeg, do divnog, plemenitog, toplog i spremnog da čak i potpuno nepoznatom svoje srce dá na dlanu, ili mu se pridruži u jednom skroz bezinteresnom poduhvatu obnavljanja davno porušene crkve, poduhvatu koji je u romanu započeo i glavni junak Teodor Krstić.

          Kroz paklene muke prolazi glavni junak romana, u trenu istrgnut iz idealnog života sina jedinca roditelja vrhunskih intelektualaca, i sam pred završetkom studija, u velikoj ljubavi sa svojom verenicom, koja gine u saobraćajnoj nesreći, za koju se okrivljuje Teodor i dobija zatvorsku kaznu.

          Dotadašnji bezbrižni život potpuno nestaje i glavni junak kao u bunilu shvata da će sledeće dve godine života provesti u zagušljivoj ćeliji sa kriminalcima, primitivcima, ljudskim talogom svake vrste. Ali i po izlasku iz zatvora, shvata da je zatvor za njega i napolju, jer se sudara sa silom sistemske nepravde, ljudske zlobe i pakosti.

          Gonjen svojim osećajem krivice sa smrt voljene devojke, Teodor traži načine za iskupljenje, ali izbačen čak i iz manastira gde je hteo da bude iskušenik, pokreće samostalni poduhvat oživljenja stare, srušene manastirske crkve, negde daleko u divljim bespućima.

          Od te tačke u romanu, meni je neprestano i paralelno u glavi bio i jedan stvarni, neimarski poduhvat, Atenička kula njenog protomajstora Miroslava Mira Jevtovića.

          Teodorov motiv za gradnju, roman je ubedljivo objasnio. Mirove razloge za višedecenijsku samostalnu gradnju, osim uobičajenog i prirodnog ljudskog poriva za stvaranjem lepog, ne mogu da znam.

          Ipak, i Teodor i Miroslav, jedan, izmišljeni junak romana, drugi, stvarni čovek, meni, na neki način, zajedno koračaju kroz ovo čudo koje zovu život, jer su mi obojica najživlji mogući.

          Miroslav svojim životnim delom, svojom kulom, a Teodor umećem svoga stvaraoca, Bogdana Maksimovića.

Ana Vranić – Gajić, pesnikinja, Beograd

          Otrežnjujuće. Emotivno. Srcečupajuće. Ljubavno. Čežnjivo. Verujuće. Davajuće. Iskušenički. Iskušenik mi se ispričao srcem. Jak je baš. U traganju za mirom sa samim sobom, da li put ikad nadjemo?  Hvala autoru za ovaj biser.

Zorica Janković – Kocić, Beograd

          Po mom skromnom mišljenju, biće velika nepravda ako ne budete ovogodišnji dobitnik nagrade „Meša Selimović“. Žao mi je što ne umem da iskažem pravim rečima sve emocije koje sam doživela čitajući ovu knjigu. Nisam slučajno navela baš Mešinu nagradu. Sad sam otkrila novog Mešu!

Neda Božic-Pivarski, Beograd

          Svaka stranica ostavlja u duši čitaoca, dubok trag nepravde i zle sudbine nedužnog ljudskog bica! Koračam kao senka iza Teodora,želeći da shvatim svaki njegov nadljudski gest koji će mu pomoći da predje put do jedinog cilja… Pisac je znao kako da Teodorov kratak život učini tri puta dužim! Bogdanu,jedno“veliko“hvala za delo više u našoj bogatoj riznici romana!

Slađana Radulović, Beograd 

          Teška, teška knjiga! Ali pokazuje na koja sve iskušenja čovek kroz život može naići. I na koji način se može boriti. Svakako ne i izboriti!

          A koliko dobrih epizoda ovaj roman ima! Da se dobro, dobro zamislimo!

Mila Vidojević, Beograd

          Roman sam čitala u jednom dahu. Drži pažnju, zanimljiv dinamičan stalno u iščekivanju šta će se desiti i šta sve preživljava glavni junak Teodor Krstić. Njegova teška životna priča. Prolazi kroz puno bola, patnji, rana na duši… Treba pročitati…

Snežana Sekulić, Kragujevac

          Pročitala sam je zaista u jednom dahu, Zanimljiva knjiga se ne ostavlja, a Iskusenik je jedna od takvih.

Đorđe Damjanović, Beograd

          Moj pobratim ISKUŠENIK – Moj Andrić i moj Dostojevski,

          Sinoć promovisao svoj novi roman na radost svih nas vernika njegove literature.

          Hvala Ti Maks.

Bogdan Maksimović, 2020.  |  Sva prava zadržana.