Sećam se jednom kad sam ga posetio u Čačku, gde je živeo poslednjih nekoliko godina svog života, pošto mu je žena bila Čačanka, spavao sam sa njim u istoj sobi. Zapravo nisam spavao jer nisam mogao da zaspim. Moj otac se u snu čitavu noć tresao, plakao, urlao, puštao neartikulisane zvuke, molio nekog nešto, vikao: neeee. I to je bilo sve što mi je „ispričao“ o svojim godinama na Golom otoku.
Dakle, uprkos tome što sam otkad znam za sebe živeo bez svojih roditelja, oboje sam ih voleo i sa njima sam do njihovih poslednjih dana bio u odličnim odnosima. Kako god, oni su mi podarili ovaj život. Uostalom ni ja kao roditelj nisam uvek bio savršen. Znam da sam i sam, kad su u pitanju moja deca, što rođena, što nerođena, pravio veće ili manje greške.