U međuvremenu se dogodila čuvena Rezolucija Informbiroa i oba moja roditelja su uhapšena i poslata na Goli otok. Mom ocu Đorđu Krestiću, kao oficiru Ozne u Zagrebu, Hrvati su jedva čekali da smeste paklenu igru. To im nije bilo teško, jer on je zaista, kao iskreni komunista, bio i oduševljeni poklonik Sovjetskog Saveza. Kako god bilo, napakovane su mu razne priče i on je osuđen na šest godina robije. Nјegova tadašnja supruga, Hrvatica, nije imala nameru da ga čeka. Podnela je zahtev za razvod braka njegovom krivicom i obe ćerke su mu trajno oduzete. Moja majka Irina je takođe uhapšena. Ona nikad nije imala veze sa politikom, niti ju je ista uopšte interesovala, ali bila je Ruskinja i to je bio dovoljan argument za titoističke vlasti da je osude na tri godine zatvora i pošalju na ostrvo Sveti Grgur, gde se nalazio logor za žene osuđenike. 

          Majka Irina je po izlasku sa robije povremeno dolazila u Aranđelovac da vidi svoju decu. Ona je pravila bitnu i vidljivu razliku između mene i Andreja, koji je bio njen sin, a ja sam bio, eto, tako neko koga je sticajem nesrećnih okolnosti devet meseci nosila u svom stomaku, pa sam na neki način i ja bio njen, ali ni izbliza onoliko koliko moj brat Andrej. Isto je važilo i za babušku za koju je Andrej bio sve i svja, a ja neko trinaesto prase. S druge strane, moja prababa Aleksandra i teta Nina su mene obožavale do krajnjih granica, a Andrej im je bio u drugom planu. To je bilo tako i tu se ništa nije moglo.

         Svog oca Đorđa sam prvi put video, a da ga se sećam, kad je pušten sa Golog otoka i došao u Aranđelovac. Ja sam tada imao već osam godina i išao sam u školu. Sećam se da je meni i mom bratu tom prilikom doneo jednu knjigu za decu o dva medvedića. 

          Iako sam od rođenja rastao bez oba svoja biološka roditelja, imao sam srećno detinjstvo u Aranđelovcu. Bio sam zaštićen brigom, nežnošću i ljubavlju moje prababe Aleksandre i teta Nine i na tu ljubav sam i ja odgovarao svojom dečjom ljubavlju. Moja prababa, koju sam zvao Buva, bila je tada za mene čuvar mojih dečjih snova i maštarija. Teta Nina mi je zamenjivala i oca i majku. I kad bih sada mogao da biram da li da živim i odrastam sa svojim biološkim roditeljima ili sa teta Ninom i prababom Buvom, ne bih imao nikakvu dilemu da izaberem ovu drugu mogućnost.