Priče iz fioke
Brak
(Šta bi rekao Prever?)
14

Ona je ustala rano.

On nešto kasnije.

Za vreme kratkog doručka nisu razgovarali.

On nije izgledao sveže.

Njeno lice bilo je bez izraza.

On je imao dva zakazana sastanka toga dana i u mislima je već bio na njima.

Ona će svoj posao u kancelariji završiti za dva sata, pa ipak će morati da odsedi puno radno vreme.

Kradimice ga je pogledala dok je odsutno prenosio puter sa noža na hleb.

Skinula je za trenutak masku brige sa njegovog lica i on joj se učinio mlad i lep, kao nekad…

On se iznenada nakašljao, namrštio se i ta slika pred njenim očima nestade.

Ona je brzo pokupila tanjire i ostatke jela sa stola.

Stavila je par stvarčica u svoju tašnu i žurno pošla ka vratima.

Usput je rekla nekoliko nevažnih reči umesto pozdrava.

On se samo, praznog pogleda, blago nasmešio.

Oboje su ručali u gradu. On sa poslovnim ljudima, ona sa prijateljicom.

Ona je prva stigla kući i malo pospremila.

Kada je on ušao, stajala je kraj prozora i pušila.

Kratak pozdrav.

Odložio je tašnu i olabavio čvor na kravati.

Pitala ga je kakav je imao dan.

Samo je napravio kiselu grimasu.

Kada se vratio iz kupatila, ona je već ležala u krevetu, pokrivena lakim ćebetom.

On je seo za sto i uzeo novine.

Posle je otvorio knjigu koja mu je bila na dohvat i počeo da čita.

Ona je već spavala.

Posle dve strane, ostavio je knjigu i počeo da zuri u goli zid ispred sebe.

Zatim je okrenuo dva telefonska broja i obavio kratke razgovore.

Mark Šagal, Ljubavnici u sivom, 1917.

Ponovo je seo za sto i zurio u zid.

Ustao je, izuo cipele i pružio se po kauču.

Uveče ona je spremila večeru.

On je slušao vesti.

Posle su, ne komentarišući, gledali  film na televiziji.

Pred spavanje pitala ga je da li sutra ima puno posla.

„Da, kao i uvek“, rekao je i ugasio svetlo.

Bogdan Maksimović, 2020.  |  Sva prava zadržana.