On je čekao na platou ispred crkve sluteći…

Ona ga nije poznavala,

ali kada ga je ugledala potrčala mu je u susret.

Te večeri je nebo nad crkvom bilo crveno i plavo.

Praznik je bio i zvona su udarala.

Ili su to bila njihova srca.

Pogled je otkrio razgolićenu nežnost.

Pokoja nevešta reč.

U crkvi je bilo puno ljudi.

I nije bilo nikoga

osim njih dvoje

nedostojno dušama dodirnutih

na svetom mestu.

Sveti Arhangel je rekao: „Budite blagosloveni, deco“.

Posle venčanja siđoše niz crkvene stepenice

slobodni u svojim okovima.

Ne beše ni svatova ni pšenice.

Tek poljubac, tu odmah iza crkve, u kome se stopi čitav svet.

„Šta ti je ovo“, upita on dodirnuvši ovlaš pupoljak njene

probuđene dojke.

Ona mu samo blago skloni ruku i potrča ne osvrćući se.

On stajaše i gledaše dugo,

znajući da je u tom trku sav njegov život.