Oči su već umorne. Od dana. Od susreta. Od vetra…

Mrak.

Dodirnem ti ruku, a vidim ti oči.

Prislonim ti usne na rame i – vidim te celu.

Obučenu u moje milovanje.

Moji prsti vajaju tvoje telo.

Materijal sa kojim radim je nežan.

Diše.

Treperi.

I tek s vremena na vreme kad povučem dim, zasvetli cigareta.

Zasvetli soba.

Prazna.