Dramu Hajnriha fon Klajsta „Princ od Homburga“, koju je na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu režirao Paolo Mađeli, prvi put je izvedena u našoj zemlji.

            Hajnrih fon Klajst je jedan od onih pisaca koji su stekli ugled i priznanje za svoju umetnost tek posle smrti. Za života, pak, stvarajući u dubokoj senci Getea, Klajst je lutao tražeći makar samo zrak svetlosti slave i ne našavši ga prekinuo je taj uzaludni put revolverskim hicem u samoga sebe. Imao je tada 34 godine. Mnogo kasnije kritičari i istoričari književnosti utvrđuju visoke kvalitete Klajstovih dela. Tako je i komad koji je sinoć uspešno izveden u Narodnom pozorištu, pre nešto manje od dvesta godina bio neprihvaćen na jednom nemačkom dvoru, gde su glumci pokušali da plemićkoj publici ukažu na moralne vrline romantičnog heroja, princa od Homburga. A taj princ, baš kao i njegov autor, poseduje sve karakteristike koje nosi vreme romantizma, kao i taj famozni „Weltschmerz“ ili „svetski bol“. Princ je sanjar i junak, prkosan i rezigniran, slavoljubiv i plemenit, sklon patnji, ali i čovek spreman viteški da žrtvuje sebe u ime časti, poštenja, ličnog morala. Takvog princa od Homburga zamislio je Klajst, takvog nam je i na hudožestven način predstavio glumac Predrag Manojlović.

            I ostali članovi glumačkog ansambla pomogli su nam da dočaramo nemirne godine u rascepkanoj Nemačkoj na prelazu iz osamnaestog u devetnaesti vek.

            A uz njih to je učinila i Božana Jovanović, svojim bogatim i sa mnogo pažnje i ukusa kreiranim kostimima. Ovi kostimi, sa svojim do prefekcije razrađenim detaljima, odražavaju ne samo izuzetno poznavanje epohe koja se prikazuje, već i stvaralačku zrelost autora. Upravo zahvaljujući kostima, scene u ovoj predstavi asociraju na umetničke slike starih nemačkih i flamanskih majstora.