Bogdan Maksimović je ceo radni vek proveo kao novinar i urednik u Radio Beogradu i na radiju Dojče vele.

– Meni je posebno drago da se nalazim ovde u Čačku, u gradu koji je iznedrio jednog Disa i jednog Branka V. Radičevića koji su bili, odmah da kažem, moji idoli u vreme još dok sam išao u gimnaziju. Isto tako, znam dobro da je Čačak jedno zaista živo jezgro srpske književnosti i dan-danas. Tu žive i rade mnogi naši poznati pisci, kao Mića Milovanović i Vladan Matijević.

Novi roman Bogdana Maksimovića „Iskušenik“ na poznatom je tragu srpske tradicije.

– Iz samog naslova možete da naslutite o čemu se tu radi. Međutim, ono što ja mogu da kažem je da je to jedno delo koje sam ja pisao, koje je isteklo prosto iz moje duše. Ono sadrži neka moja i ne samo moja iskustva. To je delo koje postavlja nekolika pitanja na koja ne daje odgovore. Te odgovore očekujem od čitalaca.

„Iskušenik“ počinje najtežim mogućim košmarom, pa se stiče utisak da pisac zapravo i hoće da sugeriše da je život često zbir košmara između kojih postoje i oni dani zbog kojih vredi živeti.

– Ja pišem već četiri decenije. Međutim, ranije sam objavljivao svoje kratke priče samo u književnim časopisima – „Književne novine“, „Književna reč“, „Vidici“, „Student“ i tako dalje. A prvu knjigu sam objavio, ja mislim, pre jedno desetak godina. To je bila, opet, zbirka kratkih priča „Senke i smrti“. Druga knjiga je bila nekoliko godina kasnije, to je bio već roman „Portret vetra“ i ovo je sad treća, „Iskušenik“.

I onda kada se možda čitaocu može učiniti da će košmarna priča s početka „Iskušenika“ previše lako zanemariti impulse stvarnog života sve se odjednom promeni u trenutku kada glavni junak dopadne zatvora.

Prilog: TV Galaksija, Čačak
Novinar: Svetlana Jevtović